Приказивање постова са ознаком прича. Прикажи све постове
Приказивање постова са ознаком прича. Прикажи све постове

среда, 2. новембар 2011.


 СЛУЧАЈНИ ПАКАО ГОСПОДИНА И ГОСПОЂЕ "ФМ"



20...IIXX 1102.

У једном про-во-ево друштву халабука, манифетлука и шизофреника појавиле су се новине" Свеучилиште за цице ..." 
и у њима једна рубрика, а у рубрици један текст ЊИ- ЊУ- ЊА "новинарке" под насловом'' -
"Само кикотање Српкиње спасава". 
Ту она дели савете удавачама...
 И упозорава их да не смеју да прочитају ни  једну књигу,осим њене која је на Сајму књига 
била најпродаванија.
Смисао те "књиге" може стати у следеће редове:

... А ја сам била, драге даме, још и крпељива
 и нисам била ни на шта гадљива,
 и никада нисам своју() ...
нарочито чувала и.. и...и...
шта све нисам радила 
да бих дом свој изградила.
Угледајте се на мене и мрву моје биографије.

  Најнеукуснији ђувеч од "романа" је у "Свеучилишту за цице"
  излазио у наставцима. Пети наставак је доживео реиздање,
  а две цице су се чак и почупале испред киоска,
  јер за једну од њих није било новина.
  
            А,ово је интерпретативна суштина целе приче:

200 њи- њу- ња познатих и непознатих коза, насрнуло је на 200 познатих,
мање познатих и непознатих јарчева! Успешна година!!! Мирише сено.

"Без превртања, молим, имам календар!!!", рече један, суровоинтелигентни и
најсперматозоиднији од свих јарчева. "Плашим се, козо, једна, да ти
не буде много још једном! Уосталом, где је овде еротика, кад ми је она
твоја измећарка, покупила сав могући измет, сто јој мајки и богомајки!!!
Врло сам бесан и непотенцијалан!"

" Ооооох, њи- њу-ња, не брини, јарцу, мој глупи
(то увек изговара у себи) ево, скуваћу ти савршену магију,
од моје миомирисне цикличне, имам/немам крви, тако да ти календар
више никада неће бити потребан", рече козица брадатом мајстору
и хитро подиже обе ноге у вис.

"Ааааахххх, козо, моја, ти увек изговориш праве речи у правом тренутку
... њет, њот, њут...ма такве обожавам, дођи, дођи у мој рај, у мој загрљај,
у мој сеновити краj, да остаримо заједно!"

"Њиии ,њууу, њаааај... да остваримо крааај, заједнооо."


***

23.XXL 1102.
Сењак, Београд, михољског лета господњег.
Новине (пресавијене, једва да се види нешто као"ИсХс")
на старом иструлелом столу.

Мој пријатељ и ја ћутимо. Гриземо цигаре и чкиљимо у правцу сунца.
"Хтео сам да ти кажем шта сам чуо од једног украјинског монаха (Р.М)"...
"Шта, хајд' обрадуј ме..!?"
"Тај стари каже, а ја му верујем, да смо свет земаљски изгубили,
ово је почетак краја."
"То многи кажу, ништа ново...Него, дај ми неко наравоученије ... хах..."

 "Не померај време и само мирно сачекај крај."

                                           Џез и coronavirus   Били смо у малом стану. Љубав и ја. Нисмо могли добро да затворимо врата тера...