Вратићу се када будем победио самога себе.
Мутни ловац не види Хану.
Хана носи сат са сказаљкама и инсистира на томе да морају јасно да се чују његови откуцаји. Коњаник хлади ваздух својом снагом. Мутном ловцу се не допада комбинација поља која су тренутно на располагању. Чека другу прилику. Хани је свеједно. Шта мислите коме није свеједно? Ветробрану јер је заљубљен у кишобранитељку! То би рекла Хана која се скрива
негде у бистрој води чекајући спајање неусаглашених полова.
12 коментара:
Kazu da je ponekad potrebno poznavati zivot autora da bismo njegovo delo potpuno shvatili. Izgleda da su u pravu.:)
Hana je, reklo bi se zeljna ljubavi koju svima moze pokazati (sat koji jasno kuca) bez stida, bez straha da li ce je osuditi, da li uhvatititi u zamku lazne moralnosti. Zato, neuprljana (u bistroj vodi, naizgled okoline secna (Hani je svejedno, ceka da se, ipak, jednom i njoj desi spajanje neceg nespojivog. Mozda.
Хвала вам што сте оставили коментар!Интересантан је.Видите, када бисте познавали живот аутора, не бисте протумачили причу баш на овај начин, већ бисте некако неминовно имали потребу да пронађете тесну везу између ауторове биографије и текста, а то је сложићете се најједноставније и скреће пажњу са самог текста који треба да носи у себи неку скривену идеју, поенту и сл.(и то у случају да је неком читаоцу уопште инспиративан неки текст, нечији стил, вид креативног испољавања,нечији сензибилитет, одмах након прве прочитане реченице).Хана ће се родити још једном али заиста...то би била ауторова жеља.Поздрав!
Ne verujem da bi moglo da ga puno skrene, jer M. Crnjanski je rekao da pesma (a drzim da je ovo pesma,ili sam potpuno promasio) "mora da bude licna", a na citaocu je da u njoj trazi svoju emociju. M.Komnenic je rekao da je morao licno da upozna E.Montalea da bi mogao da prepeva njegove pesme. Kad se Hana rodi ili "rodi" mozda cu saznati i ja za to.
Najsrdacnije,
AZ
Да,да,разумела сам,утолико су све моје приче личне,како то Црљански налази "да морају бити личне"...чиме не демантујем оно што сам горе навела, заправо, најбоље би било да читалац у њој препозна изнад свега другог, неку своју емоцију за почетак,а зашто да не,ако је у додиру са аутором и неко сложеније виђење његових текстова.Узгред, имала сам прилике да чујем коментаре неких читалаца који су рецимо на основу неких информација о мени као аутору,судили о мојим причама као о интерпретацији мојих личних доживљаја дословно,дакле,као на нешто превише лично,аутобиографско,чак исповедничко(у чему нема ничег лошег),али се онда такво тумачење сводило на анализу моје личности, а не на текст
који постоји сам за себе, јер он постоји и сам за себе након што "изађе" из аутора...аутор није толико битан више у том случају...
E to je nesto sto i mene dovodi do ludila, na blogovima ili fb komentari se svode na to. Ako u pesmi ili nekom tekstu ima sete, crnila, komentari se svode otprilike na jedam: izdrzaces.. probaj da se izbavis..itd. No, ja kazem, da bi za bolja razumevanje emocije teksta, bilo lepo da se zna koja je emocija pisca nagnala da to i tako napise.
Ха,ха...слажем се.Но, морамо имати у виду да постоји тзв.просечни читалац, без намере да икога увредим, али говорим на основу личног искуства, мада су мени и они драги јер имају некакво мишљење и заинтересовани су читање, па је и то нешто...ваљда их понекад повуче и одређени облик приповедања, тако да ако је нешто исприповедано у 1.лицу, онда се "оправдано" стиче утисак да аутор говори дословце и највише о себи и о ономе што му се заиста догодило сл.
Razumeli smo se nas dvoje jos na samom pocetku. Kod prvog mog komentara. Mada nisam prof. knjizevnosti:)
Дио писма пронађеног у боци, у водама једног великог свјетског океана - погледати блог
Поздрав Мирославе! Хвала што ми помажете.Добро је што је писмо пронађено, срећна сам због тога...
Хана је храбра,усмерава свесни део мајчиног бића и разоткрива замршене и магловите путеве несвесног, она је снага која треба да победи башчеликовски наум који је вешто скривен у свему...видим неминовност у томе што људе ипак зауставља слабост и несигурност...тачно увек то "али". И као да понекад оправдано,а врло често неоправдано не стигнемо куда смо желели.А ништа не сме да стане, ни ветар чак и када дозове кишу...Превише нестајемо,зауставњамо се и бежимо.До обале стигну ретки и можда одабрани.
Po ovim novim momentima vidim da sam sasvim promasio smisa, a takodje oi da sam neupucen, ili nenacitan usao u celu ovu dislusiju o Hani.
Oprost.
Ја не видим да сте потпуно промашили смисао, мислим на први коментар у којем сте се осврнули на Х...сасвим је тачно да би она могла да представља,онај чист,светао,невин део света који нестаје...зато је она и скривена, зато је она удаљена од...зато она често мора да делује на нечије искуство које је дотакло прљавштине и да изналази начине како да охрабри оне који "падају"...
poziv za artePORT
za kratku pricu: Hana
www.arteport.blogspot.com
Постави коментар