9. МАРТ- или ПРИЧА О ЖУТОЈ РУЖИ ЦРВЕНЕ БОЈЕ

9. МАРТ- или ПРИЧА О ЖУТОЈ РУЖИ ЦРВЕНЕ БОЈЕ

Ко искрено и страсно љуби

Истину,Слободу и Отаџбину
Слободан је и неустрашив
као бог, а презрен и гладан као пас.(Петар Кочић)

Ова прича је пре свега намењена онима који још увек могу да разликују боје!
Девети дан месеца марта деветнаест година касније, умивене петокраке опет воде коло.Сунце на плавој подлози више нема природну боју,црвена се по њему разлива,а ми ишчекујемо залазак те апокалиптичне мрље.Само нек се изгубе...да одспавамо мирно и довршимо сан.
Усправљали смо целу нашу изнемоглу младост две деценије уз помоћ шанка и просјачког штапа,уз помоћ Леве и Десне стране света.

Истина-шта је?
Слобода-где је и под којом шифром?
Србија-где почиње,а где се завршава?

ВИ, Успавани, пробудите се, петокраке нам поједоше све домаће животиње,
а деци и за доручак и за ручак и за вечеру дајемо наше снове...и не верују нам,
јер када се пробуде страх је једина истина-МРАК ЈЕ!!!
 Моји матуранти су рођени 1991.а ја се трудим да им објасним да је боље бити презрен и гладан због истине и љубави .Понекад успем у томе!