КЊИГА  КОЈА  МЕ  НИЈЕ  ОСТАВИЛА  РАВНОДУШНОМ  

 Нисам мислила о љубави што је иначе реткост. Ни о смрти.
 Ни звезда није било на небу.

 Ни мириса које доноси пролећни ветар.
 Равнодушност је грозна болест.

           Пуцкетала сам ноктом по порцуланској шољици за кафу и мислила о сну који нема значење.А затим, један трзај лактом и брдо књига са полице сручило се по мени да би се на мојој глави зауставила само једна која ме је тако пресавијена на пола  заштитила  од  осталих.