Хана

ХАНА I


Хана неће бити кћи мутног ловца

( прво њено сачувано обраћање)

Мама, ја нисам овако замишљала живот!
Није требало да пливаш близу обале. Толико је стена од маховине и воденог бршљана ( воденог бршљана?), модрих шкољки, али морнарско плаво-модрих као тосканско небо, када си ми рекла да га сачувам што дуже у зеници јер то се другачије не може сачувати. Залутала си заведена мелодијом шкољке која је у себи скривала бисер. Заспаше они светионици покрај прљавог кеја који је држао дистанцу и ти више ништа ниси видела. Уздала си се још само у најближу звезду. Драга моја мама, изгледа да је тачно оно што си претпостављала, лови се у блату, храни се развратом, плету се мреже у договору са шкољкама. Водени топ (сада је водени) удаљен је од Њега пет сати галебовог лета. Ти си ми причала да је Он патриота. Видиш, ја му не верујем, прво тебе је само једном одбранио. Био је љубазан, али скоро позер. Тај топ, ма не вреди ни причати... тражи храброг и чистог. Подсећам те.
Ја те чекам, зато што постоји безброј разлога због којих сањамо. Водила си ме у средњу Европу. Научила си ме како је моје име овде неко спаљивао.Ја сада имам разгледнице на шнали за косу. Рекла си да ћеш ме праменом косе везати за сидро док не научим да најбоље пролазе оне које су прочитале једну једину књигу "Најстарији занат на сто начина".
I разгледница: Најлепши мост и твоја рука која ми заклања поглед од хладних скулптура. Видела сам твојим очима како лепота не престаје да те надахњује.
II разгледница: Једна твоја мисао ме упорно пече " како се торњеви и катедрале гледају заљубљено, то ми даје наду..." Мени не, али због тебе ћу веровати у ту идеју.Опростићу твојој слабости.
Мама, али та шкољка се не отвара, то сам ти више пута шапутала у сну!
Жао ми је што ме ниси чула. Дуго спаваш и не будиш се.