Хана

                                 



     С  ТОБОМ

 Дан ми дође  као краљу луда
 доведе ми непозване госте:
 кишу, муве и досадне мачке.
 Те тренутке отужне и просте
 сати бришу без трага и тачке

 Дође дан ми као да је љубав,
загрли ме к'о стихове рима.
Гледамо се- ја и случај сјајни!
Гледамо се -ја и случај тајни!
Нема сунца, љубав није зима!

Дан ми дође као давно време.
Као плоча старог грамофона
где се легу ногати пауци
где дремају неки стари звуци 
 твоје, моје, омиљене теме.

  Дође дан ми када знам за оно.
 То је оно- све што није наше:
 нежно,тихо,невино и меко.
 О томе се само дуго ћути... 
 И најлепши сан више не слути 
 да ти нисам Неко,Неко,Неко!!! 

 Дође дан ми махнит као ватра.  
 Тамо, негде, неко, нешто слави.
 И док спава  шума рузмарина
 као моја коса окићена,

 С  тобом сам  у мојој топлој глави  
 С  тобом сам у мојој топлој глави...