ХАНА I


Хана неће бити кћи мутног ловца

( прво њено сачувано обраћање)

Мама, ја нисам овако замишљала живот!
Није требало да пливаш близу обале. Толико је стена од маховине и воденог бршљана ( воденог бршљана?), модрих шкољки, али морнарско плаво-модрих као тосканско небо, када си ми рекла да га сачувам што дуже у зеници јер то се другачије не може сачувати. Залутала си заведена мелодијом шкољке која је у себи скривала бисер. Заспаше они светионици покрај прљавог кеја који је држао дистанцу и ти више ништа ниси видела. Уздала си се још само у најближу звезду. Драга моја мама, изгледа да је тачно оно што си претпостављала, лови се у блату, храни се развратом, плету се мреже у договору са шкољкама. Водени топ (сада је водени) удаљен је од Њега пет сати галебовог лета. Ти си ми причала да је Он патриота. Видиш, ја му не верујем, прво тебе је само једном одбранио. Био је љубазан, али скоро позер. Тај топ, ма не вреди ни причати... тражи храброг и чистог. Подсећам те.
Ја те чекам, зато што постоји безброј разлога због којих сањамо. Водила си ме у средњу Европу. Научила си ме како је моје име овде неко спаљивао.Ја сада имам разгледнице на шнали за косу. Рекла си да ћеш ме праменом косе везати за сидро док не научим да најбоље пролазе оне које су прочитале једну једину књигу "Најстарији занат на сто начина".
I разгледница: Најлепши мост и твоја рука која ми заклања поглед од хладних скулптура. Видела сам твојим очима како лепота не престаје да те надахњује.
II разгледница: Једна твоја мисао ме упорно пече " како се торњеви и катедрале гледају заљубљено, то ми даје наду..." Мени не, али због тебе ћу веровати у ту идеју.Опростићу твојој слабости.
Мама, али та шкољка се не отвара, то сам ти више пута шапутала у сну!
Жао ми је што ме ниси чула. Дуго спаваш и не будиш се.

       
                                                 

        ИСПОД  ПОГЛЕДА У НЕБО  
    
                                     
        (уместо увода)
   / Неки који виде
   оно што је између погледа и неба
   могу да се смеју или да плачу,
   то зависи од искуства. /




                                         &
#Ово се зове "ти си најбоља на овом свету, али ја видим да је свет велики."


*Ово се зове "ти си најбољи на овом свету, али ја нисам твоја супротност."


* Ко измисли ту глупост да се супротности привлаче? То није тачно!




#Ово се зове" јединствени смо на овој планети... 
 Шта ли  ће нам дати за награду"?
 * Лилихип? Лилихип.
  *....Ово се зове "маратон пужева."  Пужева и ножева!


#Ово се зове "чекај да кажем нешто бесмислено, јер је и то боље него..."
* Него да се загрцнем ако бих појео нешто велико, одвратно, не дај боже!


#Ово се зове " Извини, али ја сам Петар Пан иако уствари нисам, али такав сам..."
 * Како увек ја да налетим на Пана Петра, како,заштоооо?


#Ово се зове " Ма чекај да се "средим",
 мисли ми се не поклапају са капима кише..."
 * Види,.. сређује се 5000  година  ( Видиш ти то моја омиљена хиперболо)!


#Ово се зове "ма ти си наивна, ја сам се само мало шалио."
 * Замисли, чудновато, али и ја сам се само мало шалила!


#Ово се зове " можда и хоћу, али када не бих могао да хоћу, јер чини ми се да нећу."
* А зенице као два зрна бибера у води!


#Ово се зове "мислим да нећу, јер шта ако...а ја тако мрзим АКО!"
* Ееее...онда је овако!


#Ово се зове "Дајте нам, конобаре, још једно 5 пепељара, није нам довољна једна!"
* И сав алкохол који имате, али нам одузмите средства за самоспаљивање!


#Ово се зове "Рекао бих ти да си тешка као смрт, али некако се суздржах!"
* А да си ми удахнуо живот, сада бисмо имали још један живот!


#Ово се зове "С тобом је увек нешто друго и када није, и зато бих те ја најрадије мрзео..."
* Е, то, то - покида ти све правце и конце! Али држиш се ти за нешто!


#Ово се зове " Све што сам мислио да ти кажем, претпоставила си."
* Јесте, благо теби!


#Ово се зове " Иди кући и опорављај се 150 година, стрпљење је врлина!"
 * Да смо од камена, онда можда!

#Ово се зове " Ма шта ме боли... и ти си Палчица, зато ниси ни побегла на време, 
мислим, сва срећа, па имамо време, мени је то, баш онако симпатично."


* Е, дотле смо стигли, даље не постоји!


                                                                 &

  # "Ха..., види, па теби је рука као сламчица!"
   " Е, види, Палчице, како да ти кажем, овај, онај, шта сам оно хтео....?"


 * Где си се загледала у њега,несретнице, сретни се са мозгом,
    какав ти је то проблем?!! 
    ...А крв цури низ прсте руке од сламчице! Пијем сопствену крв, а не примећујем!
    То ви наравно не видите!


 # " Конобар!!! Еј, дај донеси девојци још 2,3 сламчице!
   Фина девојка, како не видиш???" Мало је нервозна без разлога, 
   пробушила је мозак!( шта би друго помислио тај сероња....онај прави,шатро духовит)!
   Само ти седи ту, одмах се враћам, ако се сетим где ћу..." 


* Ма ко ме питао што сам искрварила, а и како да ме пита крвопија када се ништа не види!
           
                                                                  &

                                       ( Након 10 000 година)

#"Хеј, ти, слушај да ти кажем, иако нећу да ти кажем 
Ти си најбоља на свету заувек!АЛИ... нема више бајке!"

*"Хеј, ти, слушај и ја теби да кажем, иако нећу никада да ти кажем 
Ти си најбољи на свету, али нећу више да те сањам, мајке ми, него 

ВРАЋАЈ МИ БАЈКУ, тешко је, бре, више овако!"



                           

                       ( аутор не воли да напомиње...али )
   Tужну бајку о 1001 илузији о љубави ( а ово је пети њен сегмент)
   извели су :
     * једна мала велика г-ђица Палчица (Варја Ракич)
     # један велики мали господичић Пан Петар ( Владимир/Димослав Лажњајев)

& П.С. Аутор никада није срео протагонисте,
             али осећа да живе ту негде испод погледа у небо.
 

Прича моје приче

                                                                       







 

 Љубавници од Светова и Ратници од ватре!
 Пре него што загрлим даљине очима и ушима успавам загонетке.
 Вечност и ја немамо крај ни чекаонице са клупама за одмор.
 Једемо лагану тинктуру од снова и историје на бескрајном путу по којем  ходате.
 Ни за шта нисам одговорна!Может ме избрисати ,не љутим се.
 И када ме поново потражите, не морате тражити опроштај.
 Пазите на распоред слова и бројева наравно, то је за ваше добро!
 Не вређајте нечије достојанство, све остало је дозвољено!
 Моју помоћ нећете имати када се нађете са лешином самоће.
 И не помишљајте тада да сам вас издала.
 Самоћа је мој и ваш пријатељ!
 Вашу тугу не могу да умањим, ни да сакријем
 ни мање ни више од онога колико ви то сами желите.
 То што постојите и што сам вам пријатељ, сматрајте срећом и врлином!
 Ја сам вам све што имате и немате!
 Али то не треба да вас теши, нити да вас убија, напротив!
 Од ваше снаге све на овом свету зависи.
 Направите пролаз свима који вас не виде и који беже од вас,
 од њих се чувајте, али их не осуђујте!
 Они нису  из вашег племена!
 Ви сте рекли своје онима који су желели да чују и да виде.
 Управо сада долазе неки други, неки други, неки други...
 И неће пропасти свет док је мене и вас!
 Док је приче...

РАМ ЗА ДВЕ СЛИКЕ

Брини ти своју бригу!

О, боже, али са ове дистанце, поготово са ове дистанце, то је био Рај!

Често се нема у чему другом тражити уточиште него у сећањима, ако је то "нешто" достојно сећања.

Ја тада нисам могла мислити озбиљно да постоји неко друго време, ни да је постојало. Ја тада нисам могла да знам да је зло неуништиво и како му се супротстављати. Сва срећа па сам од моје уже породице увек добијала директне одговоре на којекаква питања. Склапао је дечији мозак тада разноразне мозаике,али облици су остали, а боје су се изгубиле.

Сећам се да моји рођаци на својој крсној слави нису палили свећу, а да је моја покојна бака на моје питање "зашто"..., имала већ спремљен одговор..."Они су комунисти, али ми треба да бринемо своју бригу!"... Када су рођаци почели палити свећу на својој крсној слави ,е, тога се не сећам. Али почели су. А ... измрцварени дани младости моје баке уградише јој у сећање два симбола као два страшна чипа- петокраку и кокарду! И те приче о гускама, прасићима, собама од сламе, дугим брадама до колена биле су ми страшније од најстрашнијег суда!"Бако, дај ону басну о медведу и ... што прича деда пред спавање"! Незадовољно је негирала. "Не знам ја то...то нека вам прича он!"

Хтела сам ово да кажем, та волтеровска реченица "Брини своју бригу" упарложила се у мојој породици као нека мантра, а мени је с годинама постала неподношљива. Наравно, она може бити терапија малограђанштини, али како, мислила сам, можемо учинити нешто за опште добро ако будемо бринули само о себи и за себе! Онда ће други, већи и моћнији почети да брину о нама. На крају крајева, сада знам, ми свлачисмо наше ношње јер су нам силом кројили другачије хаљине и не питајући нас да ли нам се допадају. Да се не лажемо, ја тада нисам могла знати, а може бити да нисам желела да знам, да зло не дрема и да га моћници хране да када довољно ојача прогута слабије. А данас знам, ми можемо бити у златном акваријуму златне рибице, шта то вреди када је ајкула међу нама, најопаснија, баш међу нама! Тако нам је увек било!

Те 1992. гладне,сабласне и крваве године моја бака је била сенка, сачекала је да се мој брат врати из војске и заувек нас је напустила.Остало не заслужује спомена и сећања.

" И замисли да брдо слика путује свемиром"...

...И чини ми се као да сам деценију и по преспавала ловећи неки други свет!

Дакле, јасно је, заборавила сам све оно што није било достојно мог сећања. Ако је данас ишта добро, добро је што људи мојих година носе у себи некакав резултат идолопоклонства. И немојте само да се гнушате када се спомене реч идол, јер сви смо их имали!Ја сам неизмерно срећна што смо их имали, а разочарана што их више нема. Дај боже да ми се чини! Друга је ствар што их се једног дана одрекнемо, убеђени да смо аутентични, а уствари ми смо у заблуди! Ових дана на једној познатој интернет мрежи читам следеће коментаре: "Памети и Азре никад доста"!,"Џони, ти си срушио берлински зид"! "Азра се слуша мозгом"!

А ја овде додајем...Тих 80-тих година са одушевљењем смо читали Пекића, Михаиловића, Орвела...али смо се некако највише трудили да разумемо Штулићеву поезију!

Ха, мени је сада и тужно и смешно колико нас је тај човек добро упозоравао на оно што ће уследити, а ми смо рачунали да он пљује по естаблишменту и да нема искорака друге врсте. Мало је рећи да су га лицемерје и поквареност отерали заувек одавде и оданде, свуда где је припадао, а припадао је . И не само њега, као што знамо! То време и тај човек су ми нешто значили јер не можеш све добре ствари покупити од породице, нешто научиш на улици, а нешто од нечије памети која те усмерава на пут на којем ће се срести са твојом природом. Ја сам по први пут тада чула да постоји мисао као "конци алузије који продиру у свијест" и тај језик набијен растрзаношћу, а лишен сваке патетике. Како године брзо пројурише!
 А ја? Хоћу само неког ко ће разумети када му кажем: "Замисли да брдо слика путује свемиром, можда не разумеш, али...". Ма...не разумеш...то најважније ти не разумеш или се правиш само...

Portishead - Glory Box (Live at Roseland NYC)

У игри и око ...

Из дневничог записа "Летње време"...21.7.2010.

Најпре, ја тако много волим руски језик!

Скоро као свој матерњи.

Мислим да не постоји нежнији језик на свету.

Ах, а тек када га слушам, одморим се дивно!

А ови моји преводи су експеримент!

Ја нисам учила руски језик, мада никада није касно!

И... некако сам се снашла, не питајте како...није ни важно!

Не замерите ми, ако се мало будем играла... руског језика...!

******

Бићу негде поред воде.

Лето није "моја шољица чаја", што би рекли.

Тешко је украсти и најмању мрвицу лепоте од света

и распоредити je на 30 дана. Заправо, није тешко за оне

који не болују од неодлучности!

Не, ја уопште нисам неодлучна! Па ко је онда??????????

Али, другачије није записано.

Сребрне очи

                                                  

                                                  Најлепши пас на свету! :)

                                          

                                    Ујео ме пас!

                        Подмукла џулела!

                        Па крива си - џукеле су ЏУКЕЛЕ!

                        Неки одустану, али то су они нахрањени.

                        Носиш завоје?

                        Носим отров!

                        Ујео ме пас, носим таму и беле фигурице.

                        Не видим.

          

                       - Што нисмо тамо увек?

                        Где? У тами?

                       - Не, у духу!

                        Знаш да не можемо.

                        -Онда бар у тами духа!

                        Тога имa?

                        -Духовна сепса сабласно кида!

                        И крај не може бити на почетку.

                       - То смо се договорили. Види Џармош!

                        Зар смо голи?

                        - Ја нисам.

                        То је твоја коса.
                         То је твоја коса.
                          То је твоја коса.
                         -Чини ти се.

                        - Нека свирају у међувремену!

                        Ко?

                        - Брезе.

                        Пусти те праменове од свиле.
                        Сањао сам косу.

                        - Спавајте, спавајте, спавајте...
                        - Спавајте,спавајте,спавајте,
                        - Спавајте,спавајте,спавајте,
                       - моје сребрне очи,
                       - моје сребрне очи,

                      -  моје сребрне очи! 

                       - И Када наступи тишина, пробуди ме.

                       - И Када престану сви тонови, пробуди ме!

                       - То сам говорила мами када сам била мала.

                        Сада ме јуре бесни пси.

                        И мрак је.
                                                    
                                               
                                                   П.С. то је био део сна у којем се тражи
                                                      жива или мртва бесна џукела,
                                                      али није пас,псе волим.
                                                       Неко је причао са мном...
                                                       волела бих када бих могла
                                                        да се сетим...